Dok rimokatoličanstvo i pravoslavlje priznaju oba izvora (Pismo i Predaju), a veliku važnost pridaju teološkom mišljenju i crkvenim ocima, protestantizam priznaje samo Pismo (sola Scriptura).

Hrišćani se razlikuju u mišljenju i ubeđenjima u vezi sa tumačenjem određenih biblijskih odlomaka, ali veruju u isti osnovni princip- da je Isus Hristos Božiji Sin koji je platio cenu ljudskog greha umrevši na krstu i ustavši iz mrtvih.

.. Nema ničeg zajedničkog između filozofije i teologije. Nema ničeg iznad verovanja što bi trebalo da verujemo. ”

Iako nije deo biblijskog puta, ne možemo a da ne pomenemo Mrtvo far more i iskustvo koje ne možete da doživite nigde na planeti. To je zapravo najslanije jezero na svetu – salinitet je devet puta veći od saliniteta obične morske vode. Obala obiluje blatom kojim se turisti mažu po čitavom telu, uključujući i lice, jer ima blagotvorno dejstvo, neki kažu čak i da podmlađuje. Ukoliko imate ranicu ili ožiljak, to mesto će sigurno reagovati peckanjem i sitnim osipom, a neki od nas čak i nisu znali da imaju dilemma na koži dok se nisu namazali.

Pošto u vodi ništa ne može da se radi, a ni da se potone, omiljena zabava je fotografisanje dok se plutajući na površini čitaju novine. Neko je iz naše grupe poneo „Magazin” iz Srbije, koji je posle bio rekvizit za fotografisanje čak i stranim turistima.

Molitva je uvek bila posebno zaduženje monaha. Nakon IX veka, benediktinski monasi smatrani su stručnjacima za molitvu koji posreduju u ime celog društva. U XI i XII veku pojavile su se nove monaške grupe. Neki monasi su bili isposnici, drugi su se vratili čistom benediktinskom pravilu (cisterciti), a neki su započeli s novim oblicima monaškog života (kartuzijanci).

Pravoslavni, katolički i monofizitski hrišćani i većina protestantskih hrišćana vjeruju u Isusa Hrista kao jednu od tri ipostasi (ličnosti), jednog jedinog Boga.

Помоћ се не огледа само у материјалним стварима. Некада је добар савет иискрена сугестија вреднији од било чега.

Како се реч религија данас употребљава на скоро свако облик религиозности онда морамо издвојити хришћанство из тог плурализма религија и истаћи да се хришћанство условно може назвати религијом само ако га назовемо истинитом религијом. Јер, заиста, хришћанство као једина истинита религија која пружа човеку дар вечности, је изнад обичне профане употребе речи религија те када описујемо хришћанство морамо бити јаснији и обисати нашу хришћанску веру као ”истинитом религијом”. Иначе, православни богослови и учитељи Цркве су кроз историју хришћанства више волели називати хришћанство нао начином живота и заједницу са Спаситељем Христом, те се и ми придружујемо том светоотачком виђењу хришћанства: иако јесте облик религиозности, хришћанство је много више од тога – оно је заједница, невидљива заједница нас хришћана са нашим Господом Исусом Христо, те као таква заједница хришћанство представља не само начин религиозности него и начин живота. Јер наш живот има своју богомдану пуноћу само онда када је она остварена у заједници са Христом, и зато је много боље и исправније назвати хришћанство нашим животом у Христу и са Христом – εν Χριστώ και συν Χριστώ.

Pelagijanizam je stavio naglasak na čovjekovu slobodnu volju i naravnu mogućnost da dosegne krjepost i spasenje. Semipelagijanizam je nastojao pomiriti te dvije krajnosti.

Srednjovjekovni prikaz. Izvor misticizma je na osjećajima zasnovano vjerovanje u natprirodna bića koja upravljaju prirodom i get more info ljudskim životom. Mistici o religijskim sadržaju i o postojanju Boga govore iz vlastitih doživljaja. Tako se misticizam javlja u svim religijama i na gotovo svim razinama religiozne svijesti. Već u prirodnim religijama obrednom praksom potiču se grupna egzaltirana stanja u kojima se zasniva neposredan dodir s božanstvima. Premda se kasniji razvijeniji vjerski sustavi kao što su kršćanski islamski i budistički ne zasnivaju isključivo na misticizmu, s obzirom na to da širinom naučavanja i djelovanja uključuju i razumske praktične i druge elemente, ipak i u takvim sustavima mistično iskustvo postaje željeni vrhunac religioznog života, do kojega mogu doprijeti samo obdareni pojedinci, a njihova neposredna svjedočanstva vjere, zalog su istine u koju ostali samo vjeruju.

Monasticizam u hrišćanstvu uključuje izdvajanje od društva, isposništvo, fizički rad, molitvu, recitovanje Svetog pisma i traganje za savršenstvom u mističkom iskustvu.[one] Monaštvo se oslanja na ona Isusova učenja koja savetuju siromaštvo i potpuno posvećivanje Bogu.

Naučnici su zahvaljujući arheološkim dokazima i samoj Bibliji lako uspeli da odrede ovu lokaciju kao „najverovatnije mesto krštenja Isusa” (deo je iscrtan i na mapi koja se pominje dalje u tekstu), a Unesko je 2015. lokalitet uvrstio na Listu svetske kulturne baštine.

Према Библији Исус је Божији син кога је родила дјевица Марија. Наиме, његов долазак најавио је арханђел Гаврило којег је послао сам Бог. Гаврило је објаснио Марији да је она изабрана да роди Божијег сина и да ће убрзо бити оплођена Светим Духом.